Nema naziva bloga.

Eh da. Deaktivirah fejsbuk i nejdem na msn tako da nemam kaj raditi. Pa sam napravila blog, tako bezveze da mi nebude dosadno. Znam da ga nitko neće posjećivati, ali boli me kurac. Trenutno imam mengu i osjećam se ko posrani konj. Posvađala sam se s bf bezveze, jer sam ju pokušavala uvjeriti da nije sve u dečkima. Naime, dečki su ju uvijek zajebali, uvijek je ostala namagarčena, a ja sam uvijek bila tu da ju utješim i da ju uvjerim da digne nos do oblaka. Ovaj put nije išlo tako glatko, i jednostavno, kak sam i ja sad sva u pizdi materini, jer krvarim ko da me neko napal sačmaricom, sam joj počela psovati. Jebiga kaj ej tu je, ona je sve krivo shvatila, i rekla da bi svima bilo bolje da je nema. Otišla je s msn-a i fejsa, neznam jel si neš napravila, u biti meni je prekipilo. Deaktivirala sam sve. I boli me kurac. Još da stvar bude bolja, dečko za koga se ona zanimala se navodno zanima za mene. Ovako je to bilo; ona i ja smo se išle voziti s biciklima, i onda je nju neka tam pozvala na rođendan. Otišle smo i tam je bil taj. I počeli smo se dopisivat i sve i on ej meni jasno dao do znanja da mi se upucava i ja sam njoj dala šifru svog fejsa da si sve lijepo pročita. I onda je počela srat kak ona njemu nije draga ovo ono. Pa jel sam ga ja natjerala da se počne zanimat za mene ili koji kurac? Stvar je u tome kaj ja ne želim ništa s njim jer sam si jako dobra s njom, a ona je bila zaljubljena u njega. Ali s druge strane mi je dečko jako simpatičan. Ne znam kaj da radim. Svega mi je dosta.
Neznam ni sama o čem bi pisala, i bilo bi jako dobro kad bih imala neke čitatelje da mi daju neke ideje, o čem žele da pišem. Nekad davno, imala sam blog, imala je i moja sestrična. I međusobno smo se čitale, komentirale. Imale smo prijatelje iz cijele Hrvatske preko bloga. Bilo je super. Bilo je bolje od fejsa i tih gluposti danas. To mi fali. Jako sam se udaljila od svoje sestrične. Žao mi je zbog toga. Trenutno nisma baš bliska s nikim iz obitelji. Zapravo, nisam s nikim posvađana, ali nisam s nikim baš povezana. Bila sam sa sestričnama, ali one su se odvojile k svome društvu, ja takoreći k svome. Tehnički gledano, ja nemam društvo u potpunom smislu te riječi. Imam nekolicinu prijatelja s kojima se družim, ali nismo svi zajedno jedna ekipa. Nismo društvo. Imam jako malo osoba u životu u koje mogu imati povjerenja. Skoro uopće više ne vjerujem ljudima. Uvijek se sve vrti oko njih. Pokušala sam biti sebična, da mislim samo na sebe. Ali ja sam pre osjećajna. Ne volim patiti niti izlagati druge patnji i tuzi, i uvijek dajem sve od sebe da im pomognem, dam savjet i slično. I to mi se uvijek obije o glavu, jer koliko god da ja nekome pomagala, oni uvijek više vjeruju sebi nego meni. Šta god da im aj rekla oni ipak ostaju pri svome mišljenju, tako da ja ispadam budala. A samo svima želim dobro. Sad sam se izgubila iz svijeta interneta, nema me na fejsu ni msn-u, samo na jubitubi, weheartit, i ovom blogu, a za te moje accounte nitko nema pojma, tako da sam praktički odvojena od svijeta. Nitko mi nije poslao ni poruku, niti me nazvao već 6 sati. Osjećam se ko da sam odbačena, i sad uistinu počinjem vjerovati, da, da i umrem nitko nebi mario za mene. I tako se sad lijepo utapam u čokoladi, Paramoreu i bezveznom tipkanju o jadnim temama koje mi prve padaju napamet. :')